Пут до звања цвећар-вртлар није лак. Кренули смо од прве године, корак по корак, у жељи да научимо и научено применимо у пракси. Трудили смо се у овој школској години да упркос препрекама савладамо бројне изазове, будемо вредни, посвећени и одговорни. Ишли смо раме уз раме са матурантима цвећарског смера, они су били ту да нас искуством усмере, а ми да полетом и новом енергијом будемо допуна њима у раду.
Иако почетници у области баштованства и повртарства, рада и енергије није мањкало. Брзо смо савладали и произвели расад зелене салате, научили основне кораке у обради земљишта и припреми истог. Садили смо лук, сејали спанаћ и руколу и плодове тог рада поделили са наставницима и другарима свих смерова. Почетком пролећа освежили смо пластеник и обавили прву пролећну садњу и сетву повртарских култура и једногодишњег цвећа. Чекамо и прве краставце из нашег пластеника.
Уређење школског дворишта је озбиљан задатак. Савладали смо и прве откосе, наше школске косачице. Научили правилну примену баштенског алата, одржавали баштице, допуњавали са новим цветним врстама. Садили четинаре и постојеће што сезонско, што собно цвеће неговали и размножавали. И добили подршку и родитеља, којима није било тешко да се прихвате наших радних задатака.
Били смо активни при радионицама, изложбама, редовно се одазивали и учествовали. Слушали нова и бројна предавања. Марљиво радили у зимском периоду, и својим радовима допунили колекцију постојећих. Трудили се да уведемо неке новине, забављали се у изради цвећарских предмета од фондана, жице, бојили чуваркуће, камење и стварали цветне слике.
У периоду учења на даљину поједини ученици су научено у школи успешно применили код својих кућа, у својој башти. И показали се као одлични вртлари. Неки су са плодовима свога рада експериментисали и окушали се у прављењу разних здравих специјалитета. Свака похвала, за примере добре праксе.
Времена је било и за дружење, шетњу до Народне Баште. Та настава у природи се показала као одлична мотивација за договоре, планирање и извођење наредних акција. Једни другима смо подршка, ослонац. Код нас влада толеранција, јединство, спремност да уз осмех, рад, позитивну енергију… Заједно можемо све.
До краја школске године је остало још мало времена, а пред нама је још пуно радних задатака, који се морају обавити пре завршетка школе. Спремни смо и храбро хитамо у нове радне победе.
И за крај песмица… Велико хвала наставнику Ненаду Куриљу.
Озбиљна екипа цвећарскога типа,
Има 6 играча са смехом без плача.
Два капитена су енергије клица,
Вредне и добре Маријана и Милица.
Анастасија воли музику и сунце,
Адријана пита имаш ли ти куце.
Алекса се понекада плаши кише,
Ал тај страх нестаје све више и више.
Анастасија воли и пролећне шетње,
Михајло је више за брзинске кретње.
Иринел се стиди ал’ све воли да ради,
Алекса кроз наочаре гледа, глади се по бради.
Михајло стално носи неки алат,
Алекса је детаљан и воли свој занат.
Јулијана брза, лети, права десна рука,
Рад је за њих уживање, никада мука.
У пластенику и музика се слуша,
Јулијана то тражи да јој игра душа.
Мааариијаниицееее, одједном се чује.
То Панчованка заврзламу кује.
Увек вредни, чили, у пластенику раде,
Узимају пелцере, заливају и саде.
Сређују двориште, на изложбе иду,
Слику треба њихову имати на зиду.
Наставница: Маријана Калкан