25. јун, дан који се чекао с нестрпљењем. Дан кад се игра, кад се шетају нове хаљине, одела, кравата и шешир на страну… Кад се дружимо, певамо, кад се размени по која суза, кад се саслушају искуства матураната средњошколаца, кад основци с усхићењем чекају да упознају нова лица и крену у авантуру, а наставници испраћају још једну генерацију…
Тог дана време није било на нашој страни. Облаци, киша…неочекивано. Али то нам није сметало да се преселимо из школског дворишта и дружење наставимо у просторијама школе. Ни киша ни ветар, ни град, не могу покварити дан саткан од емоција.
Све је морало бити у духу матураната… Декорација, осмишљена да нас подсети на сва школска дешавања и дружења, у протекле, неком четири, неком три, а неком две незаборавне године. Како су се спремали ученици за матуру, нису посустајали ни њихови наставници… Потрудили су се да свака идеја буде спроведена, да све заблиста. Тај дан мора бити најлепши, најразигранији, дан кад је све подређено њима, матурантима школе са посебним духом. Ту су слике да нас разнеже и подсете на заједништво, тимски рад. Порука од сваког разредног старешине, свом разреду… Да одзвањају и дају мотив за даље. Сваки цветни аранжман, за једног цвећара, сваки сашивен цвет и лептир, за једног текстилца…А лимари су били ту да направе штимунг и атмосферу за незаборав. Слике на видео биму као подсетник колико смо сазрели за ове године боравка, неко у средњој а неко у вишим разредима. Да нам измаме по коју сузу…
Вече је почело тако што је директор похвалио вуковце и ђаке генерације и пожелео им да са истим жаром наставе да се труде и боре и даље. Они су добили и вредне поклоне, чиме смо им показали да се рад итекако исплати и вреднује. Награде су добили: Сара Павловић, Анђела Влајковић, Емина Даути и Новак Трајчић. Књиге, али и новчане награде су добили и од града на свечаности у музичкој школи. После уводног дела, уследило је весеље које ћемо сви дуго памтити.
Играло се и веселило до касно, музика није смела да стане, тако да се наш ди-џеј презнојавао… Није било предаха и све музичке жеље су морале да се испоштују. На смену, забавна, народна… Плес са наставницима, загрљај и топлина. Позирало се за фоткање, да остану успомене за наставнике, за нове генерације, изговор да се поново прошета до школе, виде драга лица, потражи савет, подршка. А ми смо ту… Увек за све, свако дете, сваког нашег матуранта.
Следеће године, нека друга генерација, са новим причама, осмесима, догодовштинама… Али свака је посебна, драга, урезана у срца и радо им се враћамо…
Другачија декорација, али исте поруке…
“Онај ко сади башту, сади срећу!” Желим вам да ваша животна башта буде испуњена здрављем, смехом и љубављу. У нове победе храбро, са вером и надом у боље сутра. Наставите да плените топлином и искреношћу!
Велико хвала, колегама, који су се потрудили да све моје идеје буду експресно спроведене у дело. Мири Курељушић и Лидији Ђукић, Драгани Трајковски, Јелени Бубањ, Јелени Биров, Тијани Ћириковачки. Наташи Шкаљак на декорацији рама, који је донела наставница Александра Недељковић. Несебичну помоћ је пружио и наш Воја. Удруженим снагама, толеранцијом, креативношћу, умећем и вештинама… Вођени искреном емоцијом, можемо све.
Велико хвала и спонзорима, који су мислили на нашу децу: пицерији „Home Pizza“, у чијим смо укусним пицама уживали, компанији „Coca Cola“ која нам је поклонила воду и омиљено пиће „кока-колу“, као и Зорици Јанков, старатељки троје наших ученика, која је спремила укусну торту.
Наставница Маријана Калкан
