Витешке кациге сијале су се на сунцу које је обасјавало школско двориште  док је верижњача (витешка кошуља направљена од металних прстенова) покушавала да пусти неки звук, лелујајући се на младом витезу. Срећни, грлени гласови деце, када су угледала три витеза из Удружења „Бели Орлови“, испунили су школско двориште. Ови дивни људи су витешки ушетали међу ученике наше школе, стопили се са радосним лицима и стрпљиво одговарали читав сат времена на многа питања која су им деца постављала: „Где су вам коњи?“, „Како решавате ситуације?“ „Каквог су облика штитови?“, „Где су вам даме?“ . Неки од ученика су препричавали лекције из историје средњег века. Најмлађи су били најхрабрији јер су опколили младог витеза или је можда он био храбар јер је стојећи на сунцу, под пуном опремом, одговарао на прегршт питања о свему што носи на себи.

Носићи су им вирили испод витешких кацига које су скоро сви ученици испробали. Употпунили су своје фотографије са витезовима облачећи табарде (врста тунике са грбом) са грбом Немањића.

Средњовековни витезови су одјахали у магловите обрисе прошлости, али дошли су нови витезови представљени члановима Удружења „Бели орлови“, који су оживели јунаштво кроз хуманост и лепоту даривања и пажње онима којима је то потребно.

Велико хвала Слободану, Оливеру, Мирославу и Небојши из Удружења за очување старих заната и вештина „Бели Орлови“.