Ученицима виших разреда наше школе омогућено је да и у овој години посете српску престоницу и да се врате у Панчево радосни, пуни утисака, али и новостеченог знања.
Наша прва одредница био је популарни Музеј илузија, који се налази у строгом центру града. Као што смо и очекивали, деца су се одушевила понудом поменутог музеја. Нису знали ком експонату да пре приђу, нити шта прво да пробају. Од огромне помоћи нам је била кустоскиња, Андријана, која се здушно потрудила да нашим ученицима задовољи радозналост, стрпљиво им објашњавајући значење и правилно коришћење сваког од бројних експоната. Све смо пробали, од варљивог прстења до главе на тањиру, клон-стола, грамофона. Направили смо заједничку фотографију у амес-соби, висили смо на плафону у обрнутој соби, а кроз вортекс тунел смо прошли неколико пута…
Захваљујемо се управи музеја што су нам обезбедили слободан улаз, као и кустосима на срдачном дочеку и боравку у овом забавном музеју.
Петнаест ученика наше школе, у пратњи наставница: Јелене Симић, Александре Недељковић, Алисе Васић, Тијане Крстевске и медицинске сестре, Наташе Шкаљак, наставило је свој пут ка Храму Светог Саве. Наши ученици су били задивљени лепотом и грандиозношћу највеће православне богомоље у овом делу света. Поклонили смо се пред иконом Светог Саве, свеца заштитника наших школа.
Наша Панчевка, Александра Шаљић, била је наш водич кроз Храм. Баш као и запослени у Музеју илузија, и Александра је стрпљиво и са љубављу причала нашим ђацима о необичном животном путу Светог Саве, о његовим делима, као и о његовом страдању. Храм је саграђен на месту на ком су спаљене мошти Светог Саве. У самом Храму се налази шест цркава, мозаик је од злата и већи је од стадиона Маракане. Александра је изнела много важних података на деци пријемчив начин и на томе смо јој јако захвални.
Цвећарски смер наше школе наменио је Храму цвет орхидеју, а ми смо одлучили да дарујемо Богородицу Тројеручицу, једну од најлепших и највреднијих икона Храма.
Наше последње одредиште био је Музеј књиге и путовања – Адлигат. Непрепричиво је шта поменути музеј све садржи, број експоната, њихову вредност и више него занимљиве приче које прате сваки од изложених предмета. Кустоси су се својски потрудили да уживамо у разгледању и бескрајно интересантним причама о предметима које је Виктор Лазић, власник музеја, сакупљао и доносио из најразличитијих делова света.
Видели смо слику коју је нацртао слон стар три године, књигу од свиле, јестиву књигу од пиринча, књигу направљену од слоновог измета. Отварали су нам тајне пролазе који су водили до мамутовог зуба, фокиног крзна, старе кока-колине флашице, извађене из олупине неког брода, оружја из Првог српског устанка, писама Николе Тесле и до још безбој занимљивих предмета и прича. За крај наше посете кустоси су нам припремили поклоне.
Удружење грађана „Патуљак” из Обреновца нас је даровало разгледницом Храма Светог Саве, а на позадини је била дивна мисао коју ћемо се потрудити да запамтимо и живимо.
„Најсрећнији људи немају све најбоље, они извуку најбоље од свега.
Живе једноставно, говоре љубазно и воле великодушно… ”.
Наш излет у Београд је реализован захваљујући помоћи наше локалне заједнице.
Огромну захвалност дугујемо компанији „Техномаркет ДОО” и госпођи Кристини Зулиани, што је препознала важност овог путовања и свесрдно га подржала.
Захвални смо на свим добрим и посвећеним људима које смо имали срећу да сретнемо током нашег боравка у Београду, на свему што смо видели, чули и научили.
