21. март, датум познат по много чему.

Њихов је сваки дан.

Али сваке године, на први дан пролећа, 21. марта, обележава се Светски дан Дауновог синдрома.

Ученици наше школе, од петог до осмог разреда, су са наставницима: Александром Недељковић, Алисом Васић и Петром Гвозденовићем, организовали креативну радионицу. Са децом смо причали о особама са Дауновим синдромом, њиховим карактеристикама, да ли познају особу која има Даунов синдром…

Деца су била врло заинтересована, постављали су питања („Зашто се зове Даунов синдром?“, „Због чега се каже Дан различитих чарапа?“ и желели су да виде слике особа са Дауновим синдромом). Заиста смо доста времена провели у разговору током кога смо донели доста важних закључака за наше ученике –  Сви се ми по нечему разликујемо, боји косе, очију, висини, осмеху… И потребно је да поштујемо различитост!

Затим су чарапице од папира, различитих величина, исцртавали и бојили како су желели. На чарапама су биле исписане и поруке, ученици су то сами урадили, не питајући, што је важно и показује да истински желе да пруже подршку својим другарима са Дауновим синдромом.

Затим смо украшене чарапе окачили у ходник школе и направили смо две чарапе од картона, које смо обојили користећи спреј. Дували смо балоне разних боја, попуњавали чарапе од картона и њих смо придружили чарапама од папира у ходнику школе, како би их запазила и остала деца, и уједно се и заинтересовала.

На креативан начин смо подигли свест деци о животу особа са Дауновим синдромом, пружили подршку људима који са њима живе и побољшали квалитет њиховог живота.

Поводом обележавања Светског дана особа са Дауновим синдромом, ученици из Основне школе ,,Борисав Петров Браца” учествовали су у креативној радионици коју је организовала Невена Зиндовић, логопед из Тима додатне подршке у основним школама. У радионици је учествовало шест ученика. У уводном делу радионице разговарали смо о особама које имају Даунов синдром (како изгледају, која су њихова интересовања…).

Ученицима је посебно било занимљиво то што се на овај дан обувају различите чарапе, па су том приликом бојили папирне чарапе различитим бојама, затим секли и качили на сатенску траку коју су закачили свако на свој папир. Подстакнути разговором о деци са Дауновим синдромом, пожелели су и написали различите поруке за њих. Радионица је била едукативна и веома занимљива деци, на крају су се сви осећали испуњено и радосно, јер су посветили дивне поруке особама које имају Даунов синдром.