Стручњаци уносе своја знања у рад са децом и особама са аутизмом. Увек нам је у мислима: „Како да приђем детету? Шта би требало да га научим? Шта ће му бити корисно?“

Али, да ли смо пробали да научимо нешто од деце и особа са аутизмом?

Читав један нови свет је проткан у  покретима и погледима детета са  аутизмом.

Мисли деце са аутизмом се крећу другачијим правцем и у сталном су тражењу да неко покуша да их разуме и прихвати. Није случајно што је плава боја обележје деце и особа са аутизмом, јер она даје и не узима, и представља интегритет и лојалност. Дете са аутизмом вас никада неће слагати, преварити и чинити вршњачко насиље.

Да бисмо схватили мисли деце са аутизмом полетећемо плаветним небом.

Замислите мисао која лети и посматра облаке осећања који је зову да уђе у њих. Облак стрпљења је највећи и држи се за руку са облаком очекивања, који са осмехом говори: „Научи ме да будем стрпљиво очекивање јер, ако то не успем, плава мисао ће се уплашити онога што очекујем од ње.“ Облак жеља се стидљиво протеже ка стрпљењу и чека свој ред да  научи нешто. На плаветном небу се појављује облак среће који скакуће између других облака и стално их збуњује својом срећом, нејасном срећом. Облак стрпљења и очекивања га питају због чега је тако неухватљив.

„Моја срећа је непозната вама, али ПЛАВА МИСАО ме препознаје јер је њен свет обојен чекањем да буде срећна кроз скакање, трчање, вртење, певање… Када научите друге облаке својим особинама, моја срећа ће бити одмах поред вас.“