Друштво дефектолога Србије се, од 1983. године, бави награђивањем школа и појединаца који се својим радом истичу у заједници ентузијаста, који раде са децом са сметњама у развоју. За посебна достигнућа у раду додељује   Повељу „Миодраг В. Матић“, јер је Миодраг Матић био истакнути, више награђивани, и један од првих педагога који су радили са децом са сметњама у развоју, у предратној Југославији. Бавио се и отварањем Више дефектолошке школе. Имајући у виду значај логопеда, Миодрага В. Матића, за развој дефектолошке теорије и праксе у нашој земљи, Повеља представља  круну у раду једне школе или појединца.

Ове године признање је додељено нашој школи, на овогодишњим Данима дефектолога, у Врњачкој Бањи, од  08-11.02.2024.

Од 1967. године, запослени у школи „Мара Мандић“ су пролазили кроз фазе напретка, развијања и размишљања како унапредити свој рад. Оно што је било увек кључно у раду школе су људи, наставници који су улагали свој ентузијазам у рад са децом. Препознати и наградити ентузијазам је велика одговорност, као што је и одговорност за онога који прима ту награду.

„Ово признање није неочекивано. Дошло је као последица вишедеценијског  рада и залагања свих у нашој школи. Свако ко је у овом послу, зна да се он ради првенствено срцем, са страшћу и љубављу, поред, наравно великог знања. Наша професија бира људе. Бира оне који умеју да воле, да осете друго људско биће, да препознају потенцијал у сваком детету, његове потребе, страхове, наклоности и осећања. Ова професија бира људе који имају велику емпатију и који себе несебично дарују током рада.“ –  рекао је директор, Горан Владић, док је примао награду.

Награда подсећа на дане оснивања школе, прве часове, дефектологе, али и наставнике који нису себе одредили као дефектологе у студијама, али су се одредили као ентузијасти радећи са децом у нашој школи, на све запослене који нису у настави, али се брину да настава тече у  чистим учионицама.  Подсећа нас на шетње са децом по вијугавим брдима и парковима, справљање укусних пецива у школској кухињи, пливања, такмичења  у шивењу, сађењу цвећа, прављењу макета, много часова подршке по другим школама. Подсећа нас на времена очекивања признатости и живљења са тим очекивањем. У  тим очекивањима настали су награђивани писани и цртани радови деце које су наставници бодрили и водили тамо где су постојале сумње у њихов успех.