Шетња са легионарима

Поглед са брдашца са сувенирницом се губио по пољима испoд којих се мешкоље остаци старог римског града Виминацијума. Узбуђени ученици су чекали да почне шетња са духовима легионара. Као да су нас надахнули да превазиђемо страх од спуштања у загробни живот старих Римљана, да видимо осликане гробнице које нас подсећају на поштовање према историји овога града. Побеђени страх наших ђака се претворио у жељу за авантуром која је надахнула и нашег водича Николу да претвори овај обилазак у једну историјску игру, док су по други пут пролазили кроз гробнице које су два метра под земљом.

Као да су костури на локалитету маузолеја извели весели плес и пренели неке своје приче малим ђацима, који су знатижељно кренули ка римским термама.

Док је Никола дочаравао изглед градског, јавног купатила Виминацијума, почели смо да замишљамо мозаике који су се пресијавали од паре и Римљане који у својим тогама корачају у жељи да се опусте у базенима са топлом водом.

Наша окупана групица је, поштујући жеље императора, кренула да се забави у амфитеатру где су се одржавале борбе гладијатора. Замишљали смо арену препуну људи који кличу борцима и животињама док се они боре до последњег даха.

После гладијаторских борби ваљало је погледати још један део историје овога места, али сада смо отишли који милион година уназад и упознали смо се са мамутима у њиховом парку, „Мамут парку“. Тамо нас је дочекала Вика са својим другарима мамутима. Никола нам  је објаснио да су мамути живели много, много пре Римљана и Виминацијума. Мамутицу Вику је задесила тужна судбина јер је остала заробљена у муљу док је вероватно ловила. Због тога је остала сачувана. Величанствене кљове су стајале на пар метара од нас, као да нас Вика  гледа у жељи да исприча свој живот који се сада наставио у овом великом здању.

На крају овога узбудљивог обиласка дочаран нам је живот богатих Римљана у вили која је реконструкција некадашњих здања старога века у Виминацијуму. Разнобојни мозаици су нас поздравили док се са сводова и степеница шаренело цвеће. Правилни облици виле и њене јасне боје теракоте купали су се на сунчаном дану који нас је цео дан пратио.

Поздрављајући се са нашим љубазним водичем Николом, који је био прави домаћин, опростили смо се и са Виминацијимом чију ће велепност откривати археолози још неколико векова у будућности.

Наш возач Слободан нас је повезао у следећу авантуру…

Хвала управи „Археолошког парка Виминацијум“ на бесплатном обиласку. Велико хвала госпођи Дубравки са којом смо се све договорили и нашем водичу Николи који је пажљиво слушао сва наша питања и одговарао на њих.