Таласи Дунава су благо запљускивали бродић са кога се чуо жамор деце, док је са разгласа водич објашњавао све историјске знаменитости које су видели на обали: Голубачку тврђаву, Трајанову таблу, исклесану главу у стени краља Децебала.

Након дужег пута аутобусом и окрепљујућег ручка панчевчки вуковци су, удобно заваљени у бродске лежаљке, почели да доживљавају важност свога успеха.

Пријатан речни ветар је мрсио косу нашој Расими док је правила фотографије сећања на овај прелепи поклон излет. Други вуковац наше школе и сада већ ђак генерације, Јавор,  погледом је упијао сваки детаљ обале која се у његовом погледу мењала из минута у минут. Стопљени са осталим вуковцима на овом изузетно лепом и комфорном бродићу још су сабирали утиске са првобитног стајања на Сребрном језеру.

После двочасовне вожње бродићем ученици су се са својим директорима запутили ка манастиру Тумане.

Лепота овога манстира је била уоквирена страхопоштовањем коју су ученици осетили док су тихо прилазили моштима Светог Зосима Туманског и Светог Јакова. Тишина манстира је умирила ђаке и припремила их за повратак кући.

Ово предивно наградно путовање је оснажило панчевачке основце у размишљањима о одговорности коју носе у даљем походу у освајању знања.

Град Панчево је омогућио овај  традиционални излет за вуковце, на предлог градске већнице Тање Божић.