Ову радионицу чланови Тима за здравствену и социјалну заштиту ученика посветили су ученицима нижих разреда. Наставницама Јелени Биров и Дијани Димов циљ је био да ученици на што занимљивији начин упознају себе кроз свет чула и осећања.
Помоћу чула деца стичу прва искуства о себи и помоћу њих остварују контакт са светом који их окружује. Људи имају пет чула и то су: чуло вида, слуха, мириса, укуса и додира. За свако чуло задужен је одређени део тела (очи, уши, нос, језик и кожа), који нам у сарадњи са нашим мозгом помаже да видимо, чујемо, осетимо различите укусе, мирисе и текстуре. Сваком чулу смо посветили посебну пажњу.
Чуло вида смо упознали разговором о томе шта све видимо, којих су боја предмети који нас окружују и сл. Научили смо да морамо чувати наше очи редовним умивањем и недирањем прљавим рукама, да особе које не виде добро носе наочаре за бољи вид.
За чуло слуха су задужене наше уши које нам омогућавају да чујемо разне звукове из окружења. Да бисмо сачували наш слух, важно је да избегавамо велику буку. Особе које не чују добро носе апарате за слух. Након основних информација о слуху, играли смо игру „Погоди шта чујеш“. Ученици су били успешни у погађању звукова из природе, оглашавању животиња и звукова превозних средстава.
Чуло мириса ученици су упознали мирисањем разних намирнца, сапуна, парфема и сл. Закључили смо да мириси могу бити пријатни и непријатни.
Чуло укуса смо откривали кроз игру „Погоди шта си пробао“. Ученици су затворених очију пробали намирнице и погађали шта су пробали. Уколико је неко имао проблем да само на основу укуса погоди, онда нам је помогло и чуло мириса. Сазнали смо да су ова два чула међусобно повезана и да се зато дешава, када смо прехлађени и када нам је запушен нос, да намирнице које једемо имају другачији мирис и укус или их привремено не осећамо.
Део тела који нам омогућава да осетимо додир и текстуру нечега што нас додирује је кожа. На врховима прстију кожа је најосетљивија. Помоћу овог чула сазнајемо да ли је нешто мекано, тврдо, хладно, топло, глатко, нежно или сл. Наставница Дијана је испитивала голицљивост ученика пером, а наставница Јелена им је задала задатак да погоде шта је све у врећи.
Разговарали смо о значају чула за наше здравље, а након тога смо смо дефинисали најчешћа осећања која доживљавамо. Издвојили смо срећу, тугу, бес и страх. Ученици су имали задатак да покажу задату емоцију, а затим на „семафору осећања“, да ставе штипаљку на осећање које тренутно доживљавају. На нашу радост, највише ученика је показало да се осећа срећно.
За крај, да бисмо објединили научено, уживали смо помоћу медењака. Видели смо да су у облику срца, осетили да дивно миришу на цимет, да су крцкави, укусни и слатки, а ми смо били још срећнији.
Наставница: Дијана Димов
