У дневном боравку „Невен” ове године су нас затекле и неке веома тужне вести.

Нажалост, више са нама нису наши другари Јелена и Слободан. Отишли су тихо и заувек нас напустили након кратких и тешких болести.

Почетком августа, уместо да добијемо неку Лелину разгледницу са путовања, изненадила нас је вест да нас је Лела напустила.

Још ненавикли на то што Лела није са нама, доживели смо још једну тужну вест – да је и Боба изгубио битку са болешћу.

Са зидова боравка још увек нас гледају њихова насмејана лица са наших путовања, са Дивчибара, са Чардака, из ЗОО- врта, из дворишта…

У витринама стоје незавршени радови, у ормарићу чекају папуче…

Око ручка и даље чекамо Душана да дође по Јелену, да њих двоје одшетају кући, лагано све до Содаре.

Кад се одмарамо, сетимо се Бобе, он је увек знао да нам каже коју серију или филм да пустимо, шта би волео да гледа. Боба је знао да нас обрадује својим медаљама са пливања, да донесе злато са далеких путовања.

И тако дани пролазе, ми се свакодневно сећамо наших другара, насмејаних и срећних какви су били док су се дружили са нама. Лело и Бобо, остаћете  заувек у нашим срцима и нашим мислима.