Поред пола века постојања школе, овог пролећа смо обележили још један јубилеј – петнаест година од оснивања школског листа “Траг”. Новине су настале као потреба наших ученика и наставника да живот школе, на још неки начин, буде забележен и сачуван од заборава. И када су се, коначно, сви услови створили, точак се завртео – одлуком Наставничког већа, те 2002. године, удахнут је живот школском гласилу.
Ardua prima via est – сваки је почетак тежак. Први број се, некако, стидљиво појавио међу нама. Скоро неприметно. Све су прилике биле да ће “ствар тешко ићи”. Требало се изборити са многобројним препрекама; скроман буџет, недостатак искуства, ограничене техничке могућности…

Међутим, није било тако, баш напротив. Још једном смо се уверили да она Његошева”Бој не бије свијетло оружје, већ бој бије срце у јунака” и те како има смисла. Још једном смо показали да не постоје несавладиве препреке када наставници и ђаци с љубављу раде посао.
Данас, на петнаетогодишњицу излажења, са поносом можемо рећи да смо достигли завидан ниво. Радом, трудом и упорношћу направили смо школске новине вредне сваког поштовања. Све су прилике да ће тако остати и убудуће.
Свашта се променило за ових петнаест година, може се рећи да више ништа није исто. Многи су завршили школу, а многи отишли у пензију. Неки су престали да пишу, неки почели. Међутим, постоји нешто што је од првог дана остало нетакнуто; нешто што пркоси времену и, ево, наочиглед свих нас истрајава – велико срце и посебан дух.