Септембар, почетак школске године и лепо време, искористили смо и напунили батерије за учење и повратак у школске клупе на свежем ваздуху високе Авале.

Ученици наше средње школе, у пратњи медицинске сестре, Шкаљак Наташе, и наставница: Ивчић Тамаре, Шкаљак Јасне, Калкан Маријане и Васић Алисе, упутили су се да посете чувени Авалски торањ, по први пут.

Авантура почиње пешачком туром до Споменика Незнаном јунаку који се налази на највишем врху Жрновица. До самог споменика морали смо прећи и део каскадним степеницама. Природа која нас је окруживала је прелепа, време нас је послужило и ето нас на највишем врху, поносни. Прво фотографисање је било уз осмехе и одушевљење због предивног погледа који нам се пружа, а затим је уследио заслужени одмор.

Настављамо до чувеног Авалског торња, којим су деца била одушевљена и желела да се забележи сваки детаљ. Када смо се попели, видели смо обасјан сунцем најлепши поглед на Београд и Шумадију. Деца су заинтересовано гледала, сликала и слушала приче наставница о настанку торња.

Након оваквог доживљаја морaли су нам се слегнути утисци у парку, где смо гледали фотографије, причали о необично проведенем дану на високој Авали. Авантура не би била авантура да се не заврши пешачком туром кроз „Стазу флоре“. Шума, зеленило, биљке, тишина мешају се са корацима неуморних авантуриста. У повратку чула се музика. Закључак – Било нам је лепо!

Неки авантуристи су наслонили главе на прозор комбија и заспали. Закључак – Да, били смо на високој Авали“! Како смо дошли на ову идеју, и то ћемо открити и захвалити Стевовић Ненаду, испред организације „Сачувајмо породицу“, на обезбеђеном превозу и реализацији наше идеје!